Pronađen deo "KNJIGE MRTVIH", ovo piše na tajnom tekstu iz PODZEMLJA! Najbitniji detalj u pripremi pokojnika je...

Drevni Egipćani koristili su kanopske posude za čuvanje organa i delove iz „Knjige mrtvih“ koji bi pokojniku pomogli da se snađe u zagrobnom životu.

U centralnom Egiptu arheolozi su sada otkrili jednu takvu, izuzetno bogatu scenu, tačnije groblje iz Novog kraljevstva staro oko 3.500 godina, prepuno mumija, amajlija, statua, kanopskih posuda i papirusnog svitka dugačkog 13 metara, na kojem se nalazi deo „Knjige mrtvih“.

Ovo je prvi kompletan papirus pronađen u oblasti Al-Ghuraifa i „odlikuje se veoma dobrim stanjem očuvanosti“, izjavio je Mustafa Vaziri, generalni sekretar Egipatskog vrhovnog saveta za antikvitete, u prevodu sa saopštenja Ministarstva turizma i antikviteta.

Iako je samo groblje datira između 1550. i 1070. godine pre nove ere značajno jer sadrži stotine arheoloških nalaza i grobnica uklesanih u stenu, upravo je otkriće ovog mogućeg primerka „Knjige mrtvih“ privuklo najveću pažnju stručnjaka. Budući da je objavljeno malo detalja o sadržaju svitka, za koji se veruje da je dugačak između 13 i 15 metara, mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena.

Ovi tekstovi, koji se razlikuju zavisno od pisara, pojavili su se na početku Novog kraljevstva oko 1550. godine p. n. e. Zato je pronalazak svitka iz tog perioda, još uz to u dobrom stanju, veoma redak.

„Ako je zaista toliko dug i dobro očuvan, radi se o velikom i fascinantnom otkriću“, rekla je Lara Vais, direktorka Muzeja Roemer i Pelizeus u Nemačkoj, za Live Science.

„Knjiga mrtvih“, imala je ključnu ulogu u egipatskoj kulturi. Svaki primerak ovog teksta pruža istraživačima uvid u religiju i verovanje u zagrobni život, navodi Američki istraživački centar u Egiptu.

„‘Knjiga mrtvih’ otkriva centralne elemente egipatskog sistema verovanja“, pišu iz centra, „a poput mnogih tema u egiptologiji, naše teorije se stalno menjaju, nadograđuju i prilagođavaju sa svakim novim prevodom ovog teksta.“

I dok će ovaj papirus nesumnjivo biti predmet zanimanja stručnjaka egipatsko ministarstvo najavljuje da će biti izložen u Velikom egipatskom muzeju svitak nije bio jedini vredan nalaz.

Tim je pronašao kamene i drvene kovčege sa mumijama, više od 25000 ushabti statua, veliki broj predmeta za svakodnevnu upotrebu, hiljade kamenih i drvenih amajlija i kanopske posude. Posebno se izdvajaju bogato oslikani i ukrašeni drveni sarkofazi uključujući kovčeg Ta-de-Ise, ćerke Eret Harua, visokog sveštenika boga Džehutija u Al-Ašmuninu. Pored njenog kovčega pronađene su dve drvene kutije sa njenim kanopskim posudama, kompletan set ushabti figura i statua božanstva Ptah Sokar, prikazanog u obliku ptici sličnom noju.

Šta se nalazi u „Knjizi mrtvih“?

Knjiga mrtvih, jedan od najpoznatijih tekstova drevnog Egipta, zapravo nikada nije bila knjiga u klasičnom smislu, već zbirka magijskih formula, uputstava i himni koje su se ispisivale na papirusnim svicima i stavljale u grobnice kako bi pokojniku pomogle da se snađe na putu kroz zagrobni svet. Originalni naziv ovog dela bio je „Knjiga izlaska na dan“, što preciznije opisuje njen cilj da duši omogući da se pojavi u svetlosti posle smrti i uspešno prođe kroz sve opasnosti podzemlja.

Sadržaj Knjige mrtvih razlikovao se od jedne do druge grobnice, jer su tekstovi bili prilagođavani konkretnom pokojniku. Neki su primerci bili kratki, dok su drugi sadržali desetine poglavlja i ilustracija. U najpoznatijim katalozima danas je identifikovano oko 200 različitih poglavlja, i nijedna pronađena verzija ne sadrži sve. Ipak, sve one imaju zajedničku svrhu da dušu pripreme za susret s bogovima, da je zaštite od demona i opasnosti u podzemnom svetu i da joj omoguće prolazak u večni život.

Jedan od najvažnijih elemenata ove zbirke jeste čuvena scena vaganja srca. U ovom simboličnom sudskom postupku srce pokojnika meri se na vagi zajedno sa perom boginje Ma’at, koje predstavlja istinu i pravdu. Ako je srce „lako“, odnosno ako osoba nije počinila grehe koji narušavaju sklad sveta, duša dobija priliku da nastavi put ka večnom životu. Ako nije, srce jede demon Ammit i putovanje se tu završava. Ovaj motiv jedna je od najboljih ilustracija egipatskog pogleda na moral i univerzalni red bogova.

Knjiga mrtvih bila je mnogo više od magijskog priručnika. Ona je istovremeno i religijski dokument koji otkriva šta su drevni Egipćani verovali o smrti, duši i zagrobnom životu. U stihovima, zapisima i ilustracijama prikazani su bogovi koji pomažu duši, opasni duhovi koje treba zaobići, reke i kapije kroz koje pokojnik mora proći, kao i obredi koji mu daju moć da „ponovo diše“, „ponovo hoda“, „ponovo vidi“ i „ponovo govori“ u svetu mrtvih. Američki istraživački centar u Egiptu ističe da se svaki novi prevod i svako novo otkriće ovakvih tekstova smatra dragocenim, jer menja razumevanje stare religije i pokazuje koliko je sistem verovanja bio razvijen, složen i povezan sa svakodnevnim životom.

Papirusni svici često su bili bogato ilustrovani. Slikama su se prikazivali bogovi, zaštitne amajlije, scene sudnjeg dana i simboli kao što su skarabej ili lotos. Te slike nisu služile samo kao umetnost, nego su bile sastavni deo magije, jer se verovalo da likovi imaju stvarnu moć da pomognu duši ili da je zaštite, piše „Britanicca“

U savremenoj egiptologiji Knjiga mrtvih smatra se ključnim dokumentom za razumevanje cele jedne civilizacije. Kroz njene tekstove vidi se kako su Egipćani zamišljali kosmos, pravdu, dušu, božanstva i sebe same. Svaki novootkriveni primerak poput onog iz Al-Ghuraife otvara mogućnost da se rekonstrušu izgubljena poglavlja, otkriju lokalne tradicije i razumeju nijanse njihove religije koje do sada nisu bile poznate.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)